Cvetni pupoljci artičoke sastoje se od mesnatih listića sivo-zelene boje, ljubičasto zamagljene glavice.
Artičoka, arapski kharsuf, rođena je na Sredozemlju. Istoričari tvrde kako su prvi odgajivači artičoke bili Egipćani. Nakon Egipćana kao namirnicu su je koristili Grci, koji su zaslužni za njen sadašnji naziv, a koristili su je kao delikates na svojim gozbama. Posebno su je cenili i Rimljani, rimski erudit Plinije Stariji, prvi je počeo da naglašavati lekovitost artičoke.


Iako je hortikultura uspela uzgojiti različite vrste artičoke bez bodlji koje su karakteristične za biljku, ona se nije svojim svojstvima ni lekovitošću udaljila od originala.


Što se tiče hranljivih svojstava artičoke, ona sadržava približno 9,3% ugljenih hidrata, oko 1.5% sirove celuloze i zanemarljive količine masti i belančevina. Energetska vrednost je artičoke mala i iznosi oko 40 - 50kcal. Vrednost artičoke leži u njenom bogatstvu mineralima i vitaminima. Najvredniji mineral kojeg sadržava artičoka je mangan, osim njega sadrži i kalijum, fosfor i kalcijum, natrijum, sumpor i magnezijum. Što se tiče vitamina, najbogatija je provitaminom A, a sadrži i manje količine vitamina grupe B, te neznatne količine vitamina grupe C. Jedan od sastojaka artičoke, taninska kiselina zaslužna je za gorak i pomalo trpak ukus artičoke.


Listovi i koren artičoke ne upotrebljavaju se. U svojstvu povrća koriste se jedino mladi, još neotvoreni pupoljci artičoke, odnosno njihov najnežniji deo. Cvetovi artičoke se beru još kao sasvim mladi, dok su još potpuno zatvoreni, a spoljni se zeleni listovi počinju tek malo odvajati.



Kako na pijaci prepoznati zdravu i svežu artičoku? Ako se ovojni listići lako otkidaju, a peteljka ima prirodnu sivo-zelenu boju i po sebi nikakve mrlje, možemo biti sigurni da je artičoka mlada i sveža, te ukusna.


U artičoki ipak ne mogu svi uživati. Pošto nepovoljno deluje na izlučivanje mleka, ne preporučuje se dojiljama. Isto se tako artičoka ne preporučuje osobama sa osetljivim želucem ili oštećenjima bubrega ili jetre.


Čitava biljka, od korena preko stabljike, listova i cveta ima mnogobrojna lekovita svojstva. Artičoka potiče izlučivanje bubrega, suzbija crevne infekcije, poboljšava rad probavnih organa, a nekoliko je naučnih istraživanja dokazalo da i smanjuje količinu uree u krvi. Pošto je siromašna šećerima, artičoka je odlična namirnica za dijabetičare. Ima blagotvorno dejstvo na rad jetre i pomaže organizmu kod izbacivanja otrova iz tela, pogotovo nakon pogrešne ishrane ili preterivanja s alkoholom.